ideologijaDizajna / iDentitet

Tragovi mlaznjaka: granice kadra

http://severoktobrov.wordpress.com/2009/10/30/tragovi-mlaznjaka/

beograd:nemesta

katalog u formi novina za izložbu/projekat
beograd:nemesta — umetnost u javnom prostoru
autorke projekta: dušica dražić i una popović
izložba je održana u salonu muzeja savremene umetnosti
i u javnim prostorima beograda
[31/07-06/09/2009]

publikacija je štampana dvobojno
na hartiji biotop 120 g/m2 (fsc sertifikat)

foto: saša reljić

nekomunikata

više od dve godine prošlo je od poslednjeg unosa na ovom blogu. da nije twittera i korisnice @nekomunikata, ne bih se ni obreo ovde.

obećavam joj, kao i svakom drugom zalutalom čitaocu, da ću obrisati prašinu i ukloniti paučinu iz uglova, malo provetriti i ponovo malo živeti ovde. izvorna moja namera nije bila da ovo bude otpad neupotrebljenog dizajna. neka to bude samo jedan tag u oblaku mogućnosti.

uskoro. scout’s honour.

double bill

vidim, ovo će polako postati galerija odbijenih dizajnerskih… ‘rešenja’?
novo poglavlje — flajer za double bill svirku sastava splins i petrol na krivom stojku u petak, 21. juna 2007.
dobio sam vrlo neformalni poziv od izvesnog člana sastava splins (a koji već svira u virvelu, jednom od najbriljantnijih domaćih bendova, za koji sam takođe volonterski dizajnirao) da predložim izgled flajera. njegove pozive nikada ne odbijam.

šta je trebalo da znači ovaj flajer? pre svega — ravnopravnost ova dva benda. ovde nema headlinera. redosled čitanja zavisi od toga kako okrenete list papira. i jasno ste pozvani da to učinite. ne moraju stvari biti nove da bi imale smisla.
drugo — pokušao sam da izbegnem ono što ćete videti na odabranom rešenju flajera (ako sam dobro shvatio, autor je član splinsa): ilustrativnost i upotrebu logotipa koje su ovi sastavi koristili na svojim izdanjima.

1) ilustrativnost — pošao sam od utiska koji muzika splinsa i petrola ostavlja na mene. zajednički ilustrativni imenitelj mogao bi biti nekakav urbani prizor sa nostalgičnom/melanholičnom fakturom. ali bi splins, naročito u novom sazvučju, više vukli na nekakav introspektivni ili samoizolujući fon; petrolu — kakvog ga znam od pre nekoliko godina — kada sam poslednji put imao dodira sa njima, prijalo bi prizivanje njujorka osamdesetih jednih sonic youth, na primer. nije da se ne bi dalo kombinovati, ali mi se odmah učinilo kao stvar za zaborav.
a povratak splinsa ne bi trebalo da se lako zaboravi. znam da je petrol svirao u poslednje vreme, ali i oni su pretili s ivica hijatusa. od njih predugo čekamo neki album. ta me je logika vodila ka odbacivanju ilustracije i usvajanju tipografskog pristupa. jedna boja, ‘masna’ slova (bodoni poster), ambivalentna orijentacija flajera, minimalistički namig pauli scher, samo čvrsto i nepokolebljivo: napred!
2) logotipi i bendovi — to me izluđuje. naročito kod sastava koji svojom prirodom odbijaju uzuse muzike-kao-robe. zašto bi proizvođač te ne-robe imao ‘registrovani’ žig? zbog merchandisea!, povikaše seljaci. tu smo već u domenu robe. naravno, moglo bi se i u muzičkom smislu govoriti o bendu kao brendu. ali barem dozvolimo da se ispis njihovih imena menja. dapače — insistirajmo na tome. [ovo je mesto gde bi mogao da stoji lament nad odveć brendiranom stvarnošću]

evo i izabranog rešenja flajera (ponavljam, nema veze sa mnom):

aždaha uzvraća udarac

videli smo kako izgledaju moji odbijeni predlozi za logotip filma sgua (ko bi stalno pisao čitav taj naslov!?).
zgodno je — poređenja radi, ali i inače — da steknemo uvid u rešenje koje već krasi zvanični sajt filma. pretpostavljam da je autor saša jeličić, stalni dragojevićev saradnik. neću komentarisati, iako nisam naročiti pobornik floskule u međusobnoj zamenjivosti slike i reči po kursu 1:1000.

+ verzija na engleskom jeziku:

sveti georgije ubiva aždahu

– ti ne govoriš mojim jezikom!
– kako? kako to mislite?
– ne pišeš ćirilicom!

imao sam prilike da učestvujem u jednoj prepirci koja se završila upravo tako. uprkos mojim tvrdnjama da je osnovna funkcija jezika komunikacija, zajapureni je branilac srpskog jezika/pisma, a sa stajališta nacionalnog identiteta, bio donekle u pravu. koristim srpskohrvatski jezik. u ogromnoj većini slučajeva pišem ga latinicom.

poziv da predložim logotip za film sveti georgije ubiva aždahu (a koji nisam dobio izravno od reditelja srđana dragojevića, iako smo sarađivali u prošlosti) podrazumevao je ćirilično pismo. ne znam kako vi stojite, ali moj fond ćiriličnih fontova veoma je skroman. postoje, naravno, odlični ćirilični fontovi i ćirilične verzije fontova velikih/značajnih tipografskih kuća, ali dobar deo ovdašnjih dizajnera i dalje se kloni ‘kupovine slova’.

osim ćirilice, dragojevićev zahtev je bio i da se kroz logotip filma ostvari utisak kakav je tipografskim sredstvima postignut u slučaju (izvrsne) hbo serije deadwood. vestern na srpski način? čovek bi pre pomislio da ima posla sa drugim rediteljem, urošem stojanovićem (čiji prvi dugometražni film čarlston za ognjenku nestrpljivo očekujemo)
i, naravno, opet je uslov bio ‘za juče’.

to juče je bilo prethodnog vikenda, a danas mi je dragojevićev ‘oficir za vezu’ javio da su moji predlozi odbijeni, te da će posao obaviti srđanov namještenik. ne želim ni da ulazim u to. aždaha uzvraća darac!

u prvom rešenju sam se malo poigravao sa trendom tipografije kao dekoracije. geometrija ovog pisma može se dovesti u vezu sa country+western erom. ima u njoj deadwoodovske prašine. ta se nakupila na zupcima serifa. yee-hawww!

drugi omiljeni mi predlog zasnovan je na (pažnja, nadolazi rogobatna reč!) ‘ućiriličavanju’ emigreovog pisma base twelve small caps. a vitičaste (kao i druge) zagrade su mi strast.

treći logotip mi je najmanje zanimljiv. možda zbog toga što je oblikovan ćiriličnim fontom, bez potrebe za višečasovnim deduktivno-induktivnim prepravljanjem?

dodatak dnevniku /danas/

u subotu, 26. maja 2007. objavljen je dodatak dnevnom listu danas posvećen izložbi u raskoraku/breaking step koja se održava u muzeju savremene umetnosti u beogradu, kao i otkrivanju prvog izgrađenog dela tatljinovog spomenika III internacionali.
urednici ovog podlistka su branislav dimitrijević i jelena vesić.
grafičko oblikovanje — andrej dolinka

namera pri oblikovanju ovog novinskog dodatka bila je da se postigne da on istovremeno:
a) korelira sa katalogom iste izložbe (koji sam takođe dizajnirao), te su određeni elementi layouta preuzeti;
b) podjednako poštuje i zaobilazi datosti novinskog preloma, as we know it around here;
c) bude, kako bi to dramaturzi rekli, ‘riba na suvom’. iako je posredi podlistak u formi novine, on se u tretmanu dovoljno razlikuje od grafičkog konteksta u koji je smešten. jer… nije novina.
ovo je još jedan od onih poslova koji se, na žalost, obavlja za dva i po dana. ali se obavi.

andrej dolinka ad+d

dobrodošli. ovo je mesto na kojem ćemo pratiti razvoj bolesti znane kao ad+d u slučaju andreja dolinke.

btw: oduvek mi je to ad&d slalo trnce nelagode niz kičmu, poput raznih drugih pretencioznosti i šupljeg novogovora. ono što je učinilo ključnu razliku i preokret u mom stavu prema ozloglašenom akronimu je veza s mojim inicijalima.
pokušajte pretragu wikipedije za ad&d. jedan od dva rezultata je očekivan i poznat svakom poštenom geeku. drugi je već nešto sasma, sasma drugo:

• Advanced Dungeons & Dragons role-playing game
• Accidental death and dismemberment insurance

kamo li se dedoše art direction and bloody design?